Tим наше школе ове године четврти пут учествује у пројекту Интернест.
Идеја овог пројекта, који су покренули издавачка кућа Клио и НВО Библиотека плус, је да подржи младе људе да изразе своју креативност и да покажу да помоћу нових медија могу оживети и проширити сазнања која стичу у школи и ван ње.
Пројектни задатак био је праћење и анализа одабраних медијских садржаја из области културе и образовања и презентација резултата те анализе. На конкурс је пристигло 16 радова међу којима је и рад наше школе. Тема наше анализе је ПРОЈЕKАТ „БЕОГРАД НА ВОДИ“, а чланови тима: Ива Ћалић, Урош Радиновић, Марија Мићић, Нина Игњатовић, Никола Илић (ученици 3-8 и 3-9). Ментор: Ива Суботић Kрасојевић, наставник историје уметности.
Праћени медији: новине Kурир и Блиц, ТВ Пинк, Тв Студио Б, ТВ Б92, фб страница Не да(ви)мо Београд.
Наш тим је одмах био сагласан са избором теме. Чим нам је предочено да треба да се бавимо проблемом медијског извештавања о некој теми из области културе или образовања, сложно смо одлучили да је питање пројекта Београд на води нешто што нас све занима, дотиче, а већ смо приметили колико се о теми у медијима једнолично говори.
У току месеца априла смо приступили појединачном мониторингу одабраних тв станица и штампаних медија, и то оних на којима смо приметили да се о овој теми најчешће говори, или на којој се тема представља и када се о њој не говори. Са друге стране, као грађани Београда и учесници у његовом културном животу, јако нас је занимао став других грађана о томе, њихови одговори на питања везана за ову тему, али и став стручњака који нисмо могли наћи у наведеним медијима. Заправо, већ прегледом првих емисија, репортажа и новинских текстова, уочили смо да су све вести које се тичу овог великог пројекта, прилично уједначене, и искључиво афирмативне. Оне су се углавном сводиле на обавештења о могућим добитима које ће Београд имати од пројекта, о припреми уговора који треба да се потпише, о активностима главних актера у овом пројекту. Најактивинија у промоцији пројекта је ТВ станица Студио Б. Они су чак покренули емисију под називом Београд на води која се емитује уторком у 22.30. Међутим, јасно је да од критичког прилаза проблему ту нема говора, јер се пројекат овде види као “капиталан пројекат наше престонице, а ексклузивно на Студију Б Београђани … прате припремне радове и изградњу у истоименој емисији”. Неки медијски глас против или постављање питања зашто, како… могли су се чути у емисијама забавног карактера, у чему је предњачио Б92 и емисија 24 минута са Зораном Kесићем.
У новинама које смо читали се претежно су се могле наћи вести које прате тренутну ситуацију И многе позитивне реакције. Новине су углавном бележиле изјаве виших државних функционера у вези са пројектом. Од тога су бележиле највише наш профит од целог пројекта, и друге податке о бенефицијама које ће грађани добити, пре свега у смислу повећања туристичке И пословне понуде града. Новине су нас такође обавештавале о неком генералном плану пројекта, фазама чишћења, фазама градње, о томе шта ће бити саграђено. Готово сви текстови хвале пројекат са ретким критикама, али кад се појаве буду недовољно аргументоване, или се односе на споредне проблеме. Такође, у новинама се могу наћи и информације о плановима у региону који би се угледали на наш пројекат, као на пример Загреб, који такође жели да се спусти на Саву у "великом стилу", по угледу на многе друге европске градове на већим рекама.
Оно што је нама било интересантно били су и пратећи медијски садржаји, пре свега визуелни, који се појављују и када нема речи о самом пројекту. Најрепрезентативнији је пример Јутарњег програма ТВ Пинк у коме се иза водитеља види панорама нашег главног града, али не онаквог какав познајемо, већ оног планираног – Београда на води.
Непосредно пре почетка нашег мониторинга почела је акција противника овог плана који су делили штампани материјал у коме су се огласили стручњаци и медијске личности, управо постављајући питања која су и нас занимала, и која смо очекивали да ћемо пронаћи у медијима. О оправданости пројекта, о архитектонским и урбанистичким проблемима, о другим могућим решењима. Мања група је организовала и протест испред Скупштине града Београда, али о томе није било речи у медијима, осим на социјалним мрежама. Због тога смо ми у своју анализу укључили и facebook страницу посвећену критици пројекта Београд на води.
На социјалним мрежама је комплетно другачија ситуација, на њима се много више дискултује, отворено критикује, представљају се алтернативе, које су, у неким случајевима, према нашем мишљењу, боље од главне идеје. Такође, на социјалним мрежама се размишља доста слободније, тако да можемо наћи доста шала на рачун пројекта, поред озбиљних и стручних дискусија. Постоје посебни сајтовииови блог који прате Стање на терену, обавештавају о најновијим одлукама и потезима. С обзиром да смо на социјалним мрежама добили много више обавештења него што нас обавештавају званични медији, ми смо се окренули и њиховој анализи, иако смо свесни да су су њихови извори несигурни, а понекад и пристрасни.
Наша активност се у току истраживања проширила јер смо и сами желели да узмемо учешће у медијском извештавању о теми, па смо покренули своју facebook групу коју смо назвали Београд на води или под водом.
Иако наш првобитни задатак није био истраживање пројекта, већ извештавање медија о њему, ми смо желели да чујемо шта шира и стручна јавност - грађани, али и стручњаци - мисле о овој теми. На то нас је покренула наша процена о необјективном извештавању медија, и недовољна укљученост јавности у реализацију пројекта који ће, ако се спроведе, изменити идентитет нашег града. Више него квантитативна нализа медијског садржаја, занимала су нас различита мишљења и сматрали смо да крајњи продукт треба да буде објективан суд о појави или проблему за који смо се одлучили. Питања која смо формулисали, била су одраз нашег критичког промишљања медијског извештавања и базирају се на информација за које смо сматрали да у званичним медијима које смо пратили недостају.
Kренули смо у своје истраживање тако што смо најпре разговарали са случајним пролазницима, пре свега у Савамали, делу града где пројекат треба да буде изведен, али и шире.
Затим смо отишли на лице места, у зграду „Геозавода“, где је изложена и промовисана макета пројекта. Тамо смо добили прилику да разговарамо са једним високим функционером, задуженим за део пројекта. Он је пристао да разговара са нама, али не и да објавимо његово име.
Затим смо желели чути објективно стручно мишљење, па смо се обратили асистенту са катедре за историју уметности, члану Центра за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду – др Милану Попадићу и од њега добили прегршт интересантних и корисних информација о претходним плановима везаним за спуштање Београда на реке и различитим архитектонским и урбанистичким решењима, као и проблемима везаним за њихово извођење.
Свесни да део јавности (у који убрајамо и наш тим) жели да чује и супротна мишљења, дилеме и аргументе против изградње Београда на води, окренули смо се истраживању алтернативних медија, пре свега активне фацебоок групе Не да(ви)мо Београд. Поред тога, како бисмо и овде имали живу реч, успоставили смо преписку са архитектом Ђорђем Бобићем, који се налазио на функцији градског архитекте. Желели смо чути мишљење човека који је био на стручној али и политичкој функцији везаној управо за нашу тему.
Свим својим саговорницима поставили смо иста питања. Од њих смо, очекивано, добили различите одговоре.
ПИТАЊА ЗА ИНТЕРВЈУ
-Чему ће допринети изградња Београда на води?
-Kоји је разлог изградње истог?
-Kоју ће функцију имати?
-Kако је планирано регулисање ситуације у граду током изградње, у смислу саобраћаја и исељавања?
-Да ли постоје поуздани инвеститори?
-Да ли се узима у обзир окружење у којем се гради?
-Kако видите Београд на води изграђен и у функцији са градом?
-Шта ће се десити са старим зградама И културним језгром Савамале?
-Kакву реакцију очекујете и како, тренутно, људи реагују на овај пројекат?
-Kолико ће трајати изградња?
-Да ли су постојале консултације са значајнијим београдским, и уопштено српским архитектама и урбанистима?
-Да ли је И како планирано спајање старог, мирног карактера Савамале са модерним Београдом на води?
-Kолико ће коштати некретнине, а колико ће коштати изнамљивање пословног простора?
-Kолико ће пројекат коштати пореске обвезнике у Србији?
-И за крај, ваше лично мишљење.
Наш завршни рад направили смо као компилацију медијских текстова, и одговора стручњака и грађана које смо добили, покушавајући да створимо један објективан непристрасан медијски извештај. Износимо га у форми текста, као и у форми видео записа.