Поетско вече на Звездари донело је још једно признање нашем ученику Драгану Јаношевићу. Драгану је 10.12.2015.год. у галерији Библиотеке Бранко Миљковић додељено друго место за ауторско поетско остварење „Не падајте, браћо“ у оквиру Поетске вечери на којој су учествовали средњошколци  са територије Општине Звездара.

   Стихови сами говоре...

 Немојте падати, браћо

Немојте падати,  браћо,
Не корачајте у бој јуначким корацима
Попут ваших дедова из неких прастарих славних времена.
Немојте мислити да ће ваше сузе и крв бити упамћени као
Храбра дела која су морала бити учињена овог народа ради.
Не.
Неће вас памтити као хероје.
Ево, пре пар дана стигло је једно писмо из царскога града,
У сјајној коверти, исписано свечаним црвеним мастилом.
У том ферману пише да су све наше победе све време били порази,
А да су нам мајке, љуљајући нас  у колевкама, говориле неистине,
Тешећи се тако.
Немојте падати,  браћо,
Не грцајте по блату и прашини и не ломите своја тела,
Не ломите копља и не призивајте духове предака.
Немојте бранити све те свете планине, шуме и равнице,
Градове, манастире, њиве и села.
Ево већ одавно је свима познато да та богатства  
Нису у рукама нашег народа.
Немојте падати,  браћо,
Ако је због народа иза вас.
Верујте, иза ваших леђа
Седи нејач која не памти претке,
Млади који само чекају тренутак  да оду одавде,
Старци који труну у усамљеним засеоцима и
Тек по неко свестан.
Немојте падати,  браћо.
Не слушајте старе песнике који по кафанама
Промуклим гласовима упорно дозивају анђеле и Обилиће.
Није ово више време Обилића
Који са копљима у рукама, у сјајним оклопима,
Јуришају на непријатеља, у сигурну смрт.
За виши циљ.
Господо драга, нема више ни копља, ни сјајних оклопа,
Ни непријатеља, нити вишег циља од тренутних задовољстава.
Али има смрти.
Немојте падати,  браћо.
Немојте мислити да ће ваша беживотна дела, расута по границама,
Бити сведочанство свим народима да смо поступали часно.
Већ одавно царске лађе не застају ни код својих плавих гробница.
Наиме,  ако поступате часно, поносно, витешки,
Остаћете упамћени као кукавице и злочинци.
Шта? Не верујете ми?
Ове речи су исписане крвљу једног пуковника у песку Сирта.
Немојте падати,  браћо, ни због кога.
Свако је индивидуа и мора да води рачуна само о себи.
Нема више ни народа, ни породице, ни отаџбине, ни Бога.
Нема никога.

   Честитамо!