Поетско-прозно вече, одржано 5. децембра у нашој школи, било је стециште већ афирмисаних стваралаца, новооткривених песничких снага, одушевљења, изненађења, суза и аплауза.

  Своју нову поезију су нам представиле Милица Вукосављевић, IV6, („Лутка“, „Кад историја прича, а мало говори“, „Деко, твоја ружа вене“), Слађана Манасијевић, IV6, („Тужне очи“, „Душа мртвом човеку“) и Исидора Јефтић,IV9, („Фетиш“, „Ништавило“ и три ненасловљене песме).

   Јован Савић, IV6, јe, дивним гласом и умећем, читао поезију Немање Костића,IV5, („Слутим“, „И зато те сада чекам да се вратиш“, „Верујем“) и причу Николе Првановића, IV4,(„Чекаћу те“).

   Одушевљење публике је изазвао Петар Метејић,II4, својом необичном, животном, младалачком, искреном поезијом („Све нас је мање“, „Анегдота ожењеног мушкарца“, „Мила моја“). Овај талентовани дечак је заузео друго место на овогодишњим Ђачким песничким сусретањима, представљајући нашу школу.

   Гошћа вечери била је прошлогодишња матуранткиња Рада Булајић. Чули смо њену причу „Војник, понос Србије“ ипричу „Слушам оно што прећутиш“, најновију, инспирисану слоганом овог дружења, након што је радо прихватила позив да нам се прикључи.

   Дискретна пратња стихова и реченица били су звуци гитаре Богдана Бакића, II6, који нам је доживљај учинио пријатнијим и потпунијим.

   За крај, пријатно изненађење приредио нам је професор Срђан Плавшић, прочитавши причу „Избор“, из своје збирке прича „Душологија“.